Obrada podataka o ličnosti putem video nadzora kao i putem sistema za praćenje kretanja vozila (GPS tracking) veoma je rasprostranjena u praksi i koristi se za različite svrhe. I pored toga, reč je o obradi podataka o ličnosti koja nije jasno regulisana propisima niti postoji ujednačena praksa koja bi pomogla obrađivačima da se u potpunosti usklade sa zakonom.
Usled nedovoljno jasne regulative, nedoumice i greške su česte, što stvara potencijalne probleme i rizike kako za lica čiji se podaci obrađuju tako i za rukovaoce (u vidu pokretanja kaznenih postupaka).
Na osnovu našeg iskustva i prakse, kao i (nezvaničnih) razgovora sa predstavnicima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu „Poverenik“), u nastavku slede smernice koje treba da pomognu obrađivačima da: 1) identifikuju situacije kada je ova vrsta obrade podataka uopšte dozvoljena, a kada ne; i 2) sam postupak obrade sprovedu na zakonit način:
- Video nadzor
Video nadzor po svojoj prirodi predstavlja prilično intenzivnu obradu podataka o ličnosti pa je potrebno voditi računa da li se svrha obrade podataka o ličnosti može postići na neki drugi, manje invazivan način ili način na koji dolazi do što manje obrade podataka o ličnosti.
Naime, video nadzor se najčešće uspostavlja u cilju zaštite bezbednosti lica ili imovine. U ovom slučaju odgovor na pitanje da li se na neki drugi manje invazivan način može zaštititi bezbednost lica i imovine osim putem video nadzor treba da da akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja izrađen u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018). Shodno nezvaničnoj praksi koja je iskazana i u mišljenjima Poverenika, ukoliko navedeni akt o proceni rizika predvidi da je neophodno i opravdano uspostaviti video nadzor prostorija u svrhu zaštite bezbednosti lica odnosno imovine, onda se obrada podataka na ovaj način može implementirati.
Osim navedenog zakonitog osnova za obradu podataka o ličnosti, potrebno je da su ispunjeni i drugi uslovi, pa tako opremu za video nadzor mora da instalira i održava licencirano lice koje poseduje neophodne dozvole nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova za postavljanje sistema tehničke zaštite (video nadzora). Takođe, obzirom da se radi o sistemskom nadzoru uz upotrebu novih tehnologija, shodno članu 54 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti potrebno je izvršiti procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti, te ako takva procena ukaže da će obrada proizvesti visok rizik za zaštitu podataka o ličnosti ako se ne preduzmu mere za umanjenje rizika, biće potrebno pribaviti i prethodno mišljenje Poverenika. Prostorije u kojima su instalirane kamere moraju biti jasno obeležene da je u istima u toku video nadzor, a snimci sa kamera se moraju čuvati najmanje 30 dana.
U nekim drugim slučajevima, kakvi su npr. slučajevi praćenja performansi ili rezultata rada zaposlenih, video nadzor se verovatno i ne može uspostaviti jer se rezultati rada zaposlenih skoro uvek mogu pratiti na drugi manje invazivan način, npr. kroz uvid i proveru rezultata rada zaposlenih od strane nadređenih i sl.
- GPS praćenje
Praćenje službenih vozila putem GPS uređaja je veoma rasprostranjeno u praksi, a jedan do razloga zbog čega se najčešće ovaj vid nadzora nad kretanjem vozila uvodi jeste praćenje izvršavanja zadataka od strane zaposlenih.
Obrada podataka o ličnosti putem GPS praćenja u ovu svrhu je nedozvoljena ako se svrha (praćenje ispunjenja radnih zadataka) može ostvariti na drugi, manje invazivan način, što bi u konkretnom slučaju bila pisana evidencija, potpisane otpremnice i druga dokumentacija koja predstavlja dokaz da je zaposleni npr. isporučio robu na određeno mesto i sl. Imajući u vidu da se svrha provere ispunjenja izvršenja zadataka uvek može ispuniti vođenjem pisane dokumentacije, GPS praćenje u tu svrhu je skoro u svakom slučaju nedozvoljeno.
Međutim, postoje i određene situacije kada se GPS praćenje vozila može uspostaviti. Naime, prema praksi Poverenika potvrđenoj u postupku kontrole i prethodnog nadzora, GPS praćenje vozila se može uspostaviti za svrhu pronalaska vozila u slučaju krađe ili utvrđivanja okolnosti (npr. brzine kretanja vozila) prilikom saobraćajne nesreće. U ovom slučaju uvid u rezultate GPS praćenja vozila se može izvršiti samo u slučaju da dođe do krađe vozila ili saobraćajne nesreće, a nikako za neku drugu svrhu (praćenje vozila u realnom vremenu i sl.). Takođe, GPS praćenje vozila je moguće uspostaviti i u cilju utvrđivanja rizičnog ponašanja vozača u odnosu na saobraćajne propise (praćenje brzine kretanja vozila u odnosu na dozvoljenu brzinu na datoj relaciji puta ili praćenje vezivanja sigurnosnog pojasa i sl.) i slanja vozača na dodatnu obuku radi bezbedne vožnje, što su neke firme u Srbiji uspostavile. Međutim, ni u navedenim slučajevima GPS podaci se ne mogu koristiti kako bi se u realnom vremenu pratilo kretanje vozila ili proverilo da li je vozilo bilo na lokacijama koje je korisnik vozila trebao da poseti u okviru svojih radnih zadataka.
Kao i kada je reč o video nadzoru, i ovde je neophodno prethodno izvršiti procenu uticaja radnje obrade na zaštitu podataka o ličnosti i eventualno pribaviti prethodno mišljenje Poverenika kao i to da oprema za GPS praćenje bude instalirana od strane licenciranih lica, a lica koja budu koristila vozila moraju biti detaljno obaveštena o obradi podataka o ličnosti putem uređaja za GPS praćenje vozila.
Ovaj tekst je napisan isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.