Opšte je poznata stvar da nove i savršenije tehnologije predstavljaju ključni pokretač razvoja (ili pak prepreku ukoliko se ne koriste odgovorno – ali to je tema za neki drugi članak).
U naše vreme, mnogi od najvećih tehnoloških pomaka dešavaju se upravo u sferi IT tehnologija. Širom sveta, IT proizvodi i usluge konstantno dobijaju na vrednosti i značaju. Srbija u tom smislu nije izuzetak, štaviše IT industrija se izdavaja kao potencijalno najperspektivnija i najbrže rastuća privredna grana.
Bilo kao projekti koji su osmišljeni i razvijeni u Srbiji, ili kao „outsourcing“ određenih procesa od strane inostranih firmi, IT usluge i druge inovacione tehnologije su bitan pokretač privrednog rasta kao i izvor zapošljavanja, posebno za mlade i obrazovane pojedince.
Uprkos njihovom značaju, lokalne IT kompanije se suočavaju sa brojim izazovima, uključujući pristup finansiranju i regulatorna ograničenja (posebno kada su u pitanju prekogranične transakcije).
Nadležni organi su preduzeli određene korake kako bi adresirali neke od ovih problema i time podstakli dalji rast IT industrije. U tom smislu, postoje pokušaji da se ublaži problem nedovoljnog pristupa izvorima finansiranja (uzrokovan prevashodno nedostatkom VC investitora, nerazvijenošču tržišta kapitala i odsustvom crowdfunding platformi), kao i da se omogući podrška i infrastruktura za razvoj startapa.
Konkretno, Fond za inovacionu delatnost i lokalne samouprave obezbeđuju različite oblike podrške, prevashodno u obliku bespovratnih novčanih sredstava za realizaciju projekata u različitim fazama razvoja. Postojeći pravni okvir je takođe omogućio formiranje tehnoloških parkova, habova, inkubatora, kao i drugih organizacija koje pružaju podršku i infrastrukturu inovacionim kompanijama (obično u ranim fazama razvoja).
Uprkos tome, većina startapa se i dalje finansira iz sopstvenih sredstava, što znači da postoji puno prostora za poboljšanje u tom domenu. Postoji očekivanje da novi Zakon o inovacionoj delatnosti (nacrt novog zakona je nedavno objavljen – možete ga pronaći ovde) može doneti pozitivne promene. Nacrt novog zakona uvodi kategoriju “ciljanih programa podrške“, koje Vlada definiše unapred za svaku kalendarsku godinu i obezbeđuje finansijska sredstva za njihovu realizaciju. Dodatno, “Strategija razvoja startap ekosistema“ je u postupku usvajanja, sa posebnim naglaskom na edukaciji, unapređenju infrastrukture i pristupu izvorima finansiranja.
Iako je jasno da Vlada prepoznaje značaj uspostavljanja adekvatnog okvira i podrške ovoj rastućoj i dinamičnoj privrednoj grani, ostaje da se vidi kakav će biti uticaj novih mera (pod pretpostavkom da budu usvojene).
Poreski propisi takođe predviđaju određene pogodnosti za inovacione i IT kompanije. Konkretno, investitori u inovacione kompanije imaju pravo na poreski kredit u vrednosti od 30% od investicije realizovane u formi povećanja osnovnog kapitala, pod uslovima koji su predviđeni zakonom. Dodatno, prihodi ostvareni od prava intelektualne svojine se umanjuju u svrhu oporezivanja (IP box sistem), dok troškovi za razvoj inovacija mogu biti priznati u dvostrukom iznosu.
Navedeni poreski podsticaji po pravilu nisu od prevelikog značaja za startape koji pružaju usluge stranim kompanijama (tipičan primer u praksi) ili zavise primarno od inostranih investitora. Konkretniji vid pomoći za ovakve kompanije može se ostvariti kroz poreska umanjenja za nove zaposlene, obzirom da za mnoge startape talentovani i visokokvalifikovani zaposleni predstavljaju njihovu najveću vrednosti, ali ujedno njihove (bruto) plate predstavljaju najznačajniji trošak kompanije.
Najpovoljnija opcija za kompanije da iskoriste poreske olakšice je da zaposle lica koja su stekla status “kvalifikovanih novozaposlenih“, u skladu sa izmenama poreskih propisa koje su stupile na snagu u januaru 2020. godine (sa ciljem da se firme podstaknu da formlano zaposle svoje “konsultante“ i “spoljne saradnike“). Ovaj status povlači značajno umanjenje poreza na zaradu i socijalnih doprinosa zaključno sa 31. decembrom 2022. godine (60% poreza i 85% doprinosa u 2022. godini), a očekivano je da će se ove pogodnosti naknadno produžiti i na period posle 2022. godine. Iako su rokovi za njegovo sticanje istekli, zaposleni koji već imaju ovaj status zadržavaju ga i u slučaju promene poslodavca.
Dodatno, novoosnovane kompanije u oblasti inovacionih delatnosti su oslobođene poreza i socijalnih doprinosa na plate zaposlenim osnivačima do određenog iznosa. Jedan ili više osnivača se mogu koristiti ovom olakšicom (kako srpski tako i strani državljani) pod uslovom da poseduju najmanje 5% udela ili akcija. Poresko oslobođenje postoji u periodu od 36 meseci nakon osnivanja, pod uslovom da je društvo osnovano pre 31. decembra 2021. godine (izmenama propisa bi se ovaj rok mogao produžiti).
Iako se radi o vrlo konkretnoj poreskoj olakšici, njeno ograničenje je u tome što osnivači moraju biti zaposleni u društvu, što isključuje kompanije u isključivom vlasništvu stranih ili domaćih pravnih lica. Sa druge strane, ovo može predstavljati podsticaj za investitore da menadžerima i drugim ključnim članovima tima od samog početka daju vlasnički udeo u kompaniji.
Ostali postojeći podsticaji za zapošljavanje podrazumevaju uslove koji ih uglavnom čine neprimenjivim na startape (na primer da novozaposlena lica moraju prethodno da budu nezaposlena najmanje 6 meseci), ali se očekuje da bi mogle biti uvedene i nove vrste podsticaja, posebno u domenu istraživanja i razvoja.
U svetlu ovog sumarnog pregleda, može se zaključiti da postojeće okruženje (pravno i uopšte) za razvoj startapa nije idealno, i da postoji dosta prostora za poboljšanje. Vlada Srbije preoznaje značaj kreiranja odgovarajućeg okvira, infrastrukture i podrške startapima i inovacionim kompanijama, i pojedini koraci se preduzimaju u tom smeru.U međuvremenu, preduzetnici i investitori koji planiraju poslovanje u Srbiji trebalobi da se upoznaju sa postojećim okvirom, podsticajima i benefitima, kako bi svoje poslovanje strukturirali na najbolji način, te da nastave da obraćaju pažnju na sve nove mere, grantove i mogućnosti koje se mogu pojaviti u budućnosti.
Ovaj tekst je napisan isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Kontakt:
Damjan Despotović, partner
d.despotovic@dnvg-law.com
