22.09.2021.
ESOP (Employee Stock Option Plan) i slični programi akcija odnosno opcija koje se dodeljuju zaposlenima u poslednje vreme postaju sve zastupljeniji među kompanijama u stranom vlasništvu (posebno startap-ima) i već sada su praktično neophodan uslov za privlačenje vrhunskih stručnjaka i talenata u IT i drugim sličnim sektorima. Pojava i rasporostranjenost ovih programa uslovljena je time što predstavljaju elegantan način za usklađivanje interesa zaposlenih sa dugoročnim poslovnim prospektima kompanije. U tom smislu, oni predstavljaju značajan podsticaj za zaposlene, bez stvaranja dodatnih troškova za poslodavce u ranim fazama razvoja poslovanja.
Imajući u vidu navedeno, da ali ESOP i slični programi pokreću određena pravna pitanja i nedoumice koje bi zaposleni i izdavaoci trebalo da imaju u vidu i da adekvatno adresiraju? Štaviše, da li su ovi programi uopšte regulisani i dozvoljeni u skladu sa zakonima Srbije?
Sprski propisi ne regulišu izričito programe akcija (ili drugih hartija od vrednosti) za zaposlene u pogledu hartija od vrednosti inostranih izdavalaca (što je skoro uvek slučaj u praksi). Sa druge strane, već neko vreme postoji osnovna regulativa u pogledu akcija koje domaća akcionarska društva emituju u korist svojih zaposlenih, dok je izmenama zakona iz 2020. godine omogućen pravni okvir za primenu ESOP programa od strane domaćih društava sa ograničenom odgovornošću. Ipak njihova primena je vrlo ograničena u praksi i pitanje je da li će se ovo promeniti u budućnosti. Ovo prevashodno usled toga što su mogućnosti za unovčenje prodajom akcija odnosno udela domaćih kompanija dosta manje obećavajući u odnosu na većinu stranih hartija od vrednosti i finansijskih instrumenata (usled regulatornih ograničenja ali i nedovoljne razvijenosti domaćeg tržišta).
U odsustvu regulative koja bi posebno regulisala programe akcija za zaposlene koji se primenjuju u praksi (tj. u pogledu hartija od vrednosti insotranih kompanija), jedini primenjivi propisi su opšta pravila koja regulišu emisiju, registraciju, kupovinu i prodaju hartija od vrednosti odnosno finansijskih instrumenata, a koja su sadržana primarno u Zakonu o tržištu kapitala.
U skladu sa ovom regulativom, pojam ‘’javne ponude’’ hartija od vrednosti je veoma široko definisan, tako da obuhvata svako obaveštenje upućeno licima u Srbiji koje pruža dovoljno informacija o uslovima ponude i o predmetnim akcijama ili drugim hartijama od vrednosti. Dodatno, ukoliko se određena aktivnost u vezi sa hartijama od vrednosti smatra javnom ponudom, ovo povlači brojne proceduralne obaveze koje bi ESOP programme učinile nepraktičnim i nesrazmerno skupim.
Na inicijativu zainteresovanih lica koja imaju za cilj smanjenje pravne nesigurnosti, Komisija za hartije od vrednosti (“Komisija“) je izdala nekoliko zvaničnih mišljenja u vezi sa akcijama ili opcijama za kupovinu akcija koje izdaju inostrana lica u korist njihovih zaposlenih u Srbiji (ili zaposlenih u njihovim zavisnim društvima u Srbiji). U skladu sa tumačenjima Komisije, Zakon o tržištu kapitala je u načelu primenjiv na ove situacije, osim ukoliko se inostrane akcije ili opcije daju bez naknade ili na inicijativu samih zaposlenih (pod dodatnim uslovom da se investicione usluge u vezi sa hartijama od vrednosti ne pružaju u Srbiji).
Iako mišljenja Komisije pružaju određene smernice, pojedina bitna pitanja su ostala bez odgovora. Naime, za mnoge izdavaoce nije praktično ili nije uopšte izvodljivo da akcije emituju bez naknade, s obzirom na ragulativu u njihovim jurisdikcijama, dok pojam “inicijative zaposlenih“ može biti predmet različitih tumačenja. Osim toga, bitno je uzeti u obzir način emitovanja i realizacije predmetnih finansijskih instrumenata, i da li se može tumačiti da poslodavac i/ili izdavalac pružaju određene investicione usluge zaposlenima. Da stvar bude još komplikovanija, plaćanja na ime kupovine akcija ili opcija mogu pod određenim uslovima biti predmet regulisanja propisa o finansijskim derivatima i deviznom poslovanju.
U praksi se poslodavci uglavnom oslanjaju na navedene izuzetke, ali i na shvatanje da ESOP programi nisu nužno vidljivi nadležnim organima i da će prosto proći “ispod radara“ (posebno u slučaju manjih firmi sa nekolicinom zaposlenih). Stoga, značaj usklađenosti sa propisima je često zanemaren i nedovoljno pažnje se posvećuje detaljima koji mogu uticati na to određeni program bude kvalifikovan kao zakonit ili nezakonit. Programi akcija za zaposlene stvaraju dugoročne aranžmane i ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo da će nadzor i kontrola primene propisa uvek biti relaksirani, posebno ako kompanije u pitanju znatno porastu u pogledu broja zaposlenih i prihoda (što je praktično i cilj svih programa akcija za zaposlene).
Dok ovaj vid naknade za zaposlene nastavlja da dobija na značaju, pitanju usklađenosti sa propisima bi trebalo pristupiti krajnje ozbiljno, obzirom da ovo može imati ozbiljne implikacije kako na buduću zaradu zaposlenih tako i na reputaciju poslodavca. Konkretno, poslodavci bi trebalo da izbegavaju bilo kakva tipska rešenja i svaki pojedinačni ESOP ili sličan program bi trebalo da bude predmet pojedinačne analize tako da se relevantni pravni akti kao i sama njihova primena u praksi (što je podjednako bitno) prilagode postojećem pravnom okviru i tumačenjima Komisije (koliko god ona bila nepotpuna) u najvećoj mogućoj meri.
Ovaj tekst je napisan isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Kontakt:
Damjan Despotović, partner
d.despotovic@dnvg-law.com
Srećko Vujaković, partner
s.vujakovic@dnvg-law.com
