Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje su usvojene 9. decembra 2022. godine a čija primena počinje od 1. januara 2023. godine, predviđene su određene olakšice u vidu smanjenja poreskog opterećenja na zarade, produženo je važenje određenih podsticaja za zapošljavanje, a takođe je definisano da se godišnji porez na dohodak oporezuje putem samooporezivanja, a ne, kako je to do sada bilo, na osnovu rešenja Poreske uprave. Međutim, najveće novine izmena zakona se odnose na poseban način regulisanja oporezivanja lica koja nisu preduzetnici niti su u radnom odnosu (najčešće se radi o tzv. radnicima na internetu – „freelancer“).
Freelancer-i nisu posebno definisani izmenama i dopunama zakona već su svrstani u lica koja ostvaruju prihod „od ugovorene naknada za izvršen rad“ kao i po osnovu „autorskih i srodnih prava“. Ovakav zaključak se izvodi pre svega kada se ima u vidu samo obrazloženje izmena i dopuna zakona gde je izričito navedeno da su predložene izmene zakona nastale kroz aktivnosti Radne grupe formirane sa predstavnicima udruženja radnika na internetu.
Shodno izmenama i dopunama zakona, freelancer-i poreze i doprinose plaćaju kvartalno samooporezivanjem (prve prijave se moraju podneti do kraja aprila 2023. godine za prvi kvartal – prva tri meseca 2023. godine) birajući jednu od dve opcije oporezivanja koju svakog narednog kvartala mogu promeniti:
- Prema prvoj opciji, porez će se plaćati tako što će se od ukupnih primanja za kvartal oduzimati iznos od 96.000 dinara i na prihode preko tog iznosa obračunavaće se porezi prema poreskoj stopi od 20%. Ova opcija je pogodnija za freelancer-e koji imaju manja mesečna primanja te ukoliko ne zarađuju preko 96.000 dinara ukupno za tri meseca, neće morati da plate bilo kakav porez. Što se tiče doprinosa za socijalno osiguranje, lica koja kvartalno prihoduju manje od 96.000 dinara biće dužna da plate samo doprinose za zdravstveno osiguranje u iznosu od oko 1.400 dinara mesečno, dok će lica čiji kvartalni prihodi pređu iznos od 96.000 dinara, plaćati doprinose za penzijsko osiguranje prema stopi od 24%, a doprinose za zdravstveno osiguranje prema stopi od 10,3% na razliku preko ovog iznosa.
- Prema drugoj opciji, koja je pogodnija za freelancer-e koji ostvaruju veća primanja, porez će se plaćati na način što će se od ukupnih primanja za kvartal oduzimati iznos od 57.900 dinara kao i 34% ukupnih prihoda ostvarenih u kvartalu, i na tako dobijenu razliku obračunavaće se porez prema stopi od 10%. Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, na malopre navedenu razliku plaćaju se doprinosi za penzijsko osiguranje prema stopi od 24% i doprinosi za zdravstveno osiguranje prema stopi od 10,3%, pri čemu se u obzir uzimaju i pravila o najmanjoj, odnosno, najvećoj, osnovici za plaćanje ovih doprinosa.
Daljim izmenama zakona neoporeziv iznos zarade je povećan sa 19.300 dinara na 21.712 dinara čime se faktički smanjuje iznos poreza na zarade, a takođe je predviđeno da se ovaj neoporeziv iznos zarade počevši od 2024 redovno usklađuje sa inflacijom. Dodatno, stopa doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje je smanjena sa 25% na 24%.
Obzirom da su prema podacima Poreske uprave podsticaji za zapošljavanje novih lica koja su prethodno određeno vreme bila nezaposlena (tzv. novozaposleni) u proteklim godinama dali rezultate, te da je te podsticaje iskoristio značajan broj poslodavaca, izmenama zakona predviđeno je produženje važenja ovih podsticaja sve do kraja 2023. godine umesto, kako je to do sada predviđeno, do kraja 2022. godine. Napominjemo da se ovi podsticaji odnose na povraćaj poreza i doprinosa u iznosu od 65% do 75% za novozaposlena lica, zavisno od ukupnog broja lica za koje poslodavac koristi podsticaje.
U cilju automatizacije postupka podnošenja prijave na godišnji porez na dohodak, predviđeno je da Poreska uprava na osnovu službenih evidencija sačinjava sama poresku prijavu za građane i postavlja je na portalu Poreske uprave najkasnije do 1. aprila tekuće godine za prethodnu godinu. Poreski obveznik je potom dužan da podatke iz tako popunjene prijave proveri i po potrebi izmeni, te podnese prijavu takođe preko portala Poreske uprave najkasnije do 15. maja tekuće godine za prethodnu godinu.
Tokom javne rasprave oko malopre navedenih zakonskih rešenja mogle su se čuti kritike pre svega u pogledu izmena koje se odnose na freelancer-e. Neke od kritika su da se radi o ad hoc i selektivnim olakšicama kojima se narušava integritet poreskog sistema, kao i da oba predložena modela oporezivanja freelancer-a bitno odstupaju od sistema oporezivanja zarada zaposlenih lica, čime se različiti poreski obveznici dovode u neravnopravan položaj. I pored toga, izmene zakona su usvojene kako su i predložene, a ostaje da se vidi da li će u praksi ove izmene zakona uticati na freelancer-e da i dalje zadrže status koji su imali do sada ili će promeniti svoje poslovanje na način što će osnivati preduzetničke radnje ili privredna društva.
Ovaj tekst je napisan isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
